Stručni Radovi

Katalog je urađen za potrebe izložbe “50 godina digitalnog računarstva u Srbiji” a koja je u decembru 2010. godine održana u holu Narodne banke Srbije(Beograd, Nemanjina 17). U Katalogu je dat kratak prikaz razvoja računarstva u Srbiji od 1960. do 2010. godine i priložen spisak 69 izloženih eksponata.

Kako je 1960. počela i šta je bio cilj prozvodnje računara CER 10. Koričćene komponente. Uticaj na dalju proizvodnju računara u Srbiji.

Prvi digitalni računar ENIAC je proizveden 1946. godine u SAD. Računari svakim danom postaju sve manji, brži, moćniji i jeftinij. Stručnjaci smatraju da će se oko 2020. godine preći sa digitalnih na kvantne računare. U Srbiji se šire primene računara i 2015. godine 41% stanovnika ih je koristio.

Saradnja između Društva za informatiku Srbije i predstavnika Srpske pravoslavne crkve je pre svega u zajedničkim akcijama na razvoju korisnih primena računara i u borbi protiv ugrožavanja privatnosti i ličnih podataka i širenja socijalno neprihvatljivih sadržaja preko internet.

U Srbiji se pored zaostajanja, ipak postižu i pojedini vrhunski rezultati u primenama računara i interneta. Otvoren je Naučno tehnološki park Beograd, podnose se elektronske poreske prijave, rastu primene portala eUprava...

Stručna udruženja, naučne organizacije, privredne komore i druge asocijacije ukazuju na potrebu da država treba da bude bolje organizovana u pračenju stanja, podsticanju i koordinaciji poslova u oblasti informatike...

U pregledu aktuelnih IKT vesti iz Srbije su obučhvačeni: Startup i novi krediti. uručene plakete DIS, Srbija osvojila u Bukureštu 11 medalja iz matematike, informatike I fizike, IoT u časipisu Facta Universitatis, primene Open data, ICT u obrazovnju…

„Četvrta industrijska revolucija„ - industrija 4.0 je vodeći trend u savremenom svetu. Zasniva se na totalnoj digitalizaciji procesa proizvidnje i primeni najnovijih IKT(big data, robotizacija, IoS, klaud kompjuting...)Treba je iskoristiti za obnovu industrije u Srbiji.

“Industrija 4.0”, već se realizuje u mnogim zemljama, jer se time obezbeđuje opstanak industrije i njen konkurentan razvoj u savremenim uslovima. Od rezultata u pimeni koncepta “industrija 4.0” zavisi, da li će Srbija za 10 godina imati industriju i kako će ona tada izgledati.

Prethodnih meseci uverili smo se u napredak procesa digitalne transformacije domaćeg javnog sektora, ali Srbija treba da uradi još što-šta da bi se učvrstila u statusu srednje razvijene informatičke zemlje. Naredna 2017. godina pokazaće koliko smo spremni za te neophodne korake.

U Srbiji je akumulirano pedesetogodišnje iskustvo u primenama računara, ali dosadašnje uspehe mahom su karakterisala zalaganja i rezultati pojedinaca. Nije bilo masovnog angažovanja i zapaženijih uspeha na globalnom nivou. Možemo li brže napred?

Na stručnom skupu koji su početkom oktobra organizovali Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije konstatovano je da digitalizacija pruža velike šanse za oživljavanje i brži privredni razvoj Srbije. To je šansa koju ne smemo da propustimo.

Prva elektronička registracija***e-Plaćanje na portalu e-Uprava***Srbija na indexu inovacija***Najbrža mreža u Srbiji***Digitalizacja će trajati dva desetljeća***Tvornice budućnosti***Digitalna restauracija filma***Programiranje robota***Nastava informatike i programiranja

Primena vrhunskih tehnologija suštinski je promenila ne samo poslovno okruženje nego i svakodnevni život. Za mnoge je to razlog za optimizam, dok drugi ukazuju na ozbiljne probleme. Smemo li da gledamo u budućnost kroz ružičaste naočare?...

Ni najhrabrije vizije nisu mogle da predvide ovakvu ekspanziju informatike.
Nikola Marković, jedan je od pionira naše informatike i sigurno jedan od retkih ljudi koji su za vreme radnog veka doživeli takav bum tehnološkog razvoja kakav se dogodio u informatici. Kaže da ni najhrabrije vizije nisu mogle da predvide ovakvu ekspanziju informatike, da se ona nije mogla predvideti ni u najluđim snovima. Kada je počinjao kompjuteri su korišćeni da ubrzaju računske operacije, a danas su postali neizbežan deo svakodnevice velikog broja ljudi kako poslovne tako i privatne.

Primene IKT su već, velikim delom promenile svet. U razvijenim, ali i veoma mnogo i u manje razvijenim zemljama koriste se IKT u industriji, obrazovanju, zdravstvu, upravi i svakodnevnom životu građana. Prema podacima Gartnera u svetu je 2016 godine bilo oko 3,5 milijarde korisnika internet. U kompanijama i kod građana instalisano je oko 2,5 milijarde računara. Oko 3 milijarde ljudi koristi mobilne telefone od kojih veliki broj ima karakteristike najboljih računara i mogu se koristiti za traženje, obradu i slanje podataka. Korisnici vrhunskih IKT su time obezbedili veću produktivnost i efikasnost i time konkurentsku prednost. Informacije su postale dostupnije i sve više utiču na efikasnost rada i kvalitet odlučivanja i života.

Abstrakt: Prvi računari su smišljeni i korišćeni za računske operacije(računanje), ali su odmah zatim kreirane i brojne druge primene, tako da se danas u vremenu sveopšte digitalizacije, računari koriste za skoro sve poslove uključujući i najsloženije procese rada i upravljanja. Slično je bilo i u Srbiji. U ovom tekstu se prikazuju razvoj primena računara, neki efekti njihovih primena i očekivanja u vremenu koje dolazi.

Na svečanom skupu u Privrednoj komori Srbije obeleženo je 45 godina od osnivanja i rada Društva za informatiku Srbije. Skupu su predsedavali prof.dr Dragana Bečejski Vujaklija podpredsednik UO DIS i Nikola Marković predsednik DIS.

Govor na ponovnom otvaranju nakon 50 godina Izložbe fotografija Tomislava Peterneka “Događaji na Podvožnjaku 1968 godine”

Panel o stanju u ICT sektoru***GDPR u Srbiji***Informatika za osnovce***Jutarje IT novosti***Moja LPA***Nordeus HUB u Beogradu***Tjedan kodiranja***Srbija 4.0***GDi Solution***Google Play***Unapređenje biznis kapaciteta

Na stručnom skupu u organizaciji DIS i PKS konstatovano je da digitalizacija pruža velike šanse za oživljavanje i brži privredni razvoj Srbije. To je naša šansa koju ne smemo da propustimo.

Uz godišnji rast IT sektora po stopi od 20 odsto, Srbija beleži zapažene IT uspehe. Ali domaće IT tržište je i dalje nerazvijeno, s potrošnjom od samo 70 evra po glavi stanovnika, i uz nizak nivo digitalizacije poslovanja. Neki događaji daju nadu da će razvoj IKT delatnosti krenuti napred još bržim koracima

U Srbiji 80% domaćinstava ima internet, a 72% ljudi koristi računar. U IT sektoru ima oko 2500 kompanija sa 30000 informatičara. Ukupno oko 70000 osoba radi na informatičarskim poslovima u privredi i javnim službama. Srbija se nalazi među srednje razvijenim IT zemljama.

Na prljavu kampanju NATO agresora koja je vođena pute medija bilo je neophodno što pre odgovoriti. Zbog sankcija u periodu 92.-95. SRJ nije bila spremna u potpunosti za reakciju. Međutim, zahvaljujući entuzijazmu i dobroj organizovanosti odgovor nije izostao.

Srpsko IT tržište je malo jer naša potrošnja iznosi svega 70€ po stanovniku, dok je u zemljama članicama EU taj iznos oko 800€. Plan o podizanju ove potrošnje na 150€ do 2020. godine je propao.

Srbija je zainteresovana za ulazak u EU i zato što želimo da nivo informatizacije kod nas bude kao i u Evropskoj uniji, što bi bilo vrlo značajno za privredu, javne službe i građane.

IT sektoru biće potrebno mnogo inovativnih ideja, sredstava i vremena da se oporavi od krize izazvane pandemijom, ali ima šanse da postane jedan od vodećih faktora obnove i razvoja u Srbiji.

Regionalni inovacioni centar u Užicu * Fleksibilni petak u Nordeusu * Poruka RATEL-a korisnicima bankarskih usluga * Svaka druga kompanija organizvala rad od kuće * Publikacija „IKT Srbije na dlanu“ * NLB Pay digitalni novčanik * Google odredio predstavnika u Srbiji

Uvođenjem „Bus plus“ aplikacije Beograđanima se već dugo olakšava javni prevoz, a slični programi „smart siti“ u metropolama koriste se i za regulisanje ulične rasvete, navodnjavanje parkova, praćenje aero-zagađenja.

Povodom jubileja 60 godina od proizvodnje prvog domaćeg računara CER-10 Društvo za informatiku Srbije je izdalo monografiju sa 24 priloga.

Elektronsko sanduče, Godišnje plakete DIS, Paketomati na benziskim stanicama, Srbija umereno pripremljeno informaciono društvo, Sinergija 20, 15 godina Mikrosoftovog razvojnog centra

Naša zemlja je 1960. godine postala šesta država u svetu u kojoj je proizveden digitalni računar što je bio epohalni naučni, tehnološki i proizvodni rezultat.

Zalaganje za održivi razvoj je jedan od vodećih pravaca savremenog ekonomskog razvoja u cilju racionalnog korišćenja resursa, zaštite životne sredine i odgovornosti za budući razvoj. Digitalizacija se širi i ona ima sve veću uliogu i održivom razvoju.

Poseban izazov predstavlja opasnost da u budućnosti roboti razviju sposobnost samoreprodukovanja, eventualno steknu svest i onda zaključe da im čovek nije potreban.

Podsticajne mere za podržavanje i unapređivanje delovanja IT sektora u EU.

Očekuje se da informatičke kompanije posle vanrednog stanja budu jedan od nosilaca oporavka privrede.

500–ti broj IKT Biltena 2003-2022

Novi oblici ugrožavanja ličnih podataka i privatnosti. Potrebne mere za odbranu privatnosti.

Poruke sa obeležavanja 50 godina DIS-a. Ostvaren je planirani program "50 godina DIS-a".